Популарни постови

24.2.21.

Вишковић неће и када мора

 


 


Захтјев за  смјену Ђокића годину дана без одговора

 

Министар рударства и енергетике Републике Српске Петар Ђокић већ дуже вријеме је под истрагом Републичког тужилаштва и главна је улога у низу афера које се вежу за енергетски сектор, концесије и друга дјела. Све то није довољно да премијер Радован Вишковић узме у разматрање захтјев за његовом смјеном.

Опстанак Ђокића на функцији министра многи замјерају управо Вишковићу, који на папиру има моћ да смијени министра, али у реалности се очигледно не пита ништа. Иако постоји званични захтјев посланика НСРС за смјену Ђокића, премијер никад није одговорио на њега. Још почетком прошле године, захтјев за смјену Ђокића предали су тадашњи посланици Ђокићеве партије, Ристо Марић, Саво Вулић, Горан Селак, Андреа Дорић и шеф клуба посланика СП Максим Скоко. Захтјев за разрјешење је остао у Вишковићевој ладици, а Ђокић је потом посланике искључио из партије.



Посланици СП су у међувремену основали нову партију, СПС, а шеф клуба посланика СПС Максим Скоко рекао је да је захтјев упућен у јануару прошле године због бројних афера и истрага које се воде против министра Ђокића.

- Није никад одговорено на захтјев за разрјешење које смо још као посланици СП упутили премијеру Вишковићу. Захтјев је прослијеђен по свим правилима и са јасним образложењем и конкретним аргументима које је немогуће побијати. Због чега није одговорено на захтјев, то је већ питање за премијера Владе Републике Српске - каже шеф клуба посланика СПС Максим Скоко.

Након посљедњег цијепања Социјалиста у Српској на СП и СПС, Ђокићева партија је изгубила око 10.000 гласова, а нову партију СПС формирали су посланици СП у НСРС предвођени Гораном Селаком. Након Локалних избора, гђе су остварили трећи резултат у Бањалуци и освојили 30.000 гласова на нивоу РС, СПС се нашао на удару коалиционих партнера и избачен је из коалиције, па је тако и смјена Ђокића постала предмет постизборних политичких препуцавања. Без обзира на трзавице између дојучерашњих коалиционих партнера, ипак остаје нејасно понашање премијера Вишковића. Мој саговорник блиски Влади РС тврде да не чуди такав развој ситуације.

- Премијер и у овом случају само ради оно због чега је и именован, а то је да се не мијеша пуно у свој посао. Познато је да он нема овлаштења да одлучује ни о много мање битним стварима, а то наравно користи Ђокић, али не само он него и многи други којима одговара управо такво стање у Влади - каже мој саговорник.


Dodatak :

Pismo napisano 27.janura 2020.godine 

Pismo starih Socijalista “osnivača” prenosimo u cijelosti:
Vraćanje načelima Socijalističke partije ima jedan jedini ispravan prvi korak a presjednik Đokić ima samo jednu šansu da se iskupi za do sada urađeno. To je povlačenje sa političke scene. To nije mišljenje pojedinaca, nego mišljenje Socijalista koji su u partiji od njenog osnivanja. To je mišljenje onih koji su isto ovo Đokiću rekli u lice, a sada mu to poručuju i ovim putem.
Socijalistička partija se urušava zbog sitnih interesa predsjednika, koji bez partije ne bi imao ni šta da jede danas, a na kraju će i nestati ukoliko se ne desi moralna obnova, vraćanje osnovama i načelima socijalizma i Socijalističke partije i rad po programu i statutu.
Čovjek koji je na čelu partije ostajao spletkarenjem i tjeranjem sposobnih ljudi, čovjek koji se lažno predstavljao sa lažnom diplomom, čovjek koji je osuđeni kriminalac, koji svom vozaču dodjeljuje koncesije, imenuje ljubavnice na pozicije, ne poštuje organe partije, a sebe i ženu Zdenku Gojković iz godine u godinu stavlja na kompenzacione liste ne zaslužuje i ne može da bude ni Socijalista, a kamoli predsjednik Socijalističke partije.
Punih 18 godina Petar Đokić planski i pomalo rastura Socijalističku partiju. Otjerao je Tihomira Gligorića, Miroslava Mikeša, Krsta Jandrića, Dragutina Ilića, Zdravka Krsmanovića, a potpuno neutralisao čovjeka koji je na Kongresu izabran za počasnog predsjednika, Živka Radišića, što nije samo zloba nego je van svake pameti, jer tako je poručio šta misli i o drugim zaslužnim starim članovima. Bez nas ga ne bi bilo nigdje. Ali zato je sina Bojana Đokića postavio za poslanika u Brčkom i za direktora pošte, kuma Predraga Gluhakovića za ministra, a ženu Zdenu u Vijeće naroda.
Socijalistička partija je Đokićevom zaslugom jedina u kojoj je statut izmjenjen tako da odluke donose njih par (4+1) umjesto ljudi iz regija čitave Republike Srpske, koji nose sve aktivnosti i koji na izborima donose rezultate. Umjesto Socijalista koji vrijede i koji imaju ugled u narodu predsjednik Petar Đokić kadrove imenuje preko kreveta, liječeći sopstvene komplekse i ne uvažavajući odluke organa partije ni mišljenje ljudi iz drugih regija.
Đokić nije otjerao i marginalizovao samo visoke funkcionere, nego i svakog ko je pokazao kapacitet i za koje je posumnjao da su bolji od njega. Dok su se na terenu članovi i aktivisti borili da naprave što bolje rezultate,
Petar Đokić je imao povjerenje članova koje ničim nije zaslužio ni opravdao, a umjesto tog pokazao je da je u stvari klasičan prevarant. Prevarant koji je krao impulse, koji je lagao da ima diplomu, koji potpisuje ugovore štetne za Republiku Srpsku, za njene građane i za partiju, kao što je slučaj sa elektranom Grebak u Nevesinju, gdje je ignorisao negativno mišljenje srbskih institucija i koncesiju dao pripadniku odreda El Mudžahedin, zbog samo njemu znanih razloga i dugova koje je sa tim potezom morao namiriti. Nezadovoljstvo naših boraca zbog ovog poteza nije palo na obraz Petra Đokića, koji obraz nema, nego čitave partije. Kao i sve ostalo što je uradio.
Đokić se posvađao i sa šefom poslaničkog kluba SP Maksimom Skokom oko raspodjele pozicija i kadriranja mimo volje Hercegovaca. Nije uspio posataviti nesposobne poslušnike kao u ostatku RS, pa je Hercegovinu je napustio tresući se od nemoćnog bijesa. Kao i u ostatku partije, Đokić u Hercegovini godinama postavlja poslušnike i marginalizuje one iole sposobne da naprave neki rezultat. Tako su Đokićevi favoriti u stvari oni koji su juče prešli u SP poput predsjednika odbora u Bileći Slobodana Čomića, dok je predsjednikov favorit u Foči Slađana Kostović, međutim naišao je na otpor fizički duplo i intelektualno bar desetostruko superiornijeg Skoka, pa se vratio u svoje Brčko neobavljenog posla.
Đokićeva politika se svodi na minimiziranje sopstvene partije i sposobnih ljudi, jer se boji da će svugdje proći kao i u Hercegovini. Tako već duže vrijeme umanjuje značaj jedinog poslanika SP u Parlamentu BiH Jakova Galića, tjerajući ga iz partije, a isti tretman ima i čitav klub poslanika SP u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, kao i ministri SP jer Đokić se boji svih koji su sposobniji a pogotovo oniih koji rade i imaju rezultate. Zato je sve snage upregao u imenovanje nekompetentnih i nesposobnih kadrova na pozicije direktora republičkih insitucija i zamjenika ministara, jer njemu samo takvi i odgovaraju.
Možda I najveća sramota i najveća mrlja na Socijalistima je Đokićevo traženje da mu se iz ministarstva isplaćuje bruto plata dok je bio ministar. Pošto nije imao diplomu, a samim tim ni radnu knjižicu tražio je da mu uplaćuju bruto platu I tu je uhvaćen na djelu. Da ima obraza i časti, odmah bi se sam povukao, a ne bi čekao da ga prozivaju I preko njegovih sramotnih djela s pravom blate I Socijalističku partiju I sve nas zajedno sa njim. Otkriven je da je od Kineza uzeo ogroman mito za projekat Buk Bijela, da se radi o desetinama miliona maraka na računima u ofšore zonama a i da će čitav taj posao na vidjelo izaći tek nakon reakcije stranih policijskih organa, na šta je veći službeno upozoren tokom poslednje posjete Kini.
Na sramotu partije, članova i pogotovo nas starih članova Socijalista, Petar Đokić otvoreno djeluje protiv interesa Srbije, protiv institucija Republike Srpske i protiv interesa partije na čijem je čelu nažalost. Na povjerenje koje je dobio od nas, on je odgovorio još bahatijim ponašanjem jer je izgleda ubjeđen da je nedodirljiv. U isto vrijeme, licemerno priča i poručuje da se bori za jednakost, pravo, solidarnost i razvoj Srpske. On priča o idejama i politikama Socijalističke partije a poslije se sa tim ismijava pred svojim poslušnicima, ljubavnicama i rjetkim nazovi prijateljima koji očekuju još neku sitnu korist od njega prije nego što propadne.
Dugo vremena mu se davalo povijerenje koje nije zaslužio. Na današnji dan jedino još uživa povjerenje da će sam shvatiti koliko je nisko pao i da će se sam i povući iz politike i vratiti člansku knjižicu naše partije. U svim odborima širom Srpske je ista priča i svi očekuju da se čitav ovaj cirkus sa lažnim Socijalistom završi što prije na način da se Đokić ili povuče ili da bude uhapšen, što je takođe vjerovatan ishod.

Eto toliko o rušenju i cjepanju Socijalističke partije, o teškim napadima iz SNSD-a na partiju i priči koju za naivne lansira sam Đokić, oprobanim spletkaroškim metodama, samo kako bi još koju godinu živio bahato na račun partije i građana. Ovde mu otvoreno poručujemo da on nije Socijalistička partija, da oni kojima je Socijalistička partija u srcu neće dozvoliti da nastavi sa uništavanjem svega što su bolji od njega stvarali još u ratu.“





23.2.21.

Избори у Добоју

 

Жао ми је ...





Жао ми је Добоја и становника тога града

Жао ми је Милана Радовића , кандидата за премијера , посланика , мангупа, спикера за признавање пораза и погребника СДС-а у Крајини.

Жао ми је Мирка Шаровића , јер није свјестан да је због Добоја , исте вечери, морао поднијети оставку .Више га жалим јер је поново подлегао притиску Маје Драгојевић која се у Добоју појавила да би остварила личне интересе у Приједору , граду у коме такође не постоји странка, осим њене двије позиције.

Жао ми је Дарка Бабаља јер га Шаровић користи као вођу специјалног одреда који губи изборе .

Жао ми је и Милана Милићевића што није отео СДС од Шаровића јер га овај води утабаним стазама Младена Босића .Право у пропаст .



Жао ми је Небојше Вукановића јер милион прегледа не значи исто толико и бирача .Жао ми је што Вукан није ништа урадио па да напише :Вукан коначно побиједио.

Жао ми је што су искористили старину Цвијана Филиповића .Исто тако ми је жао што су уз Цвијана склепали листу за један дан и потпуно свјесни да у Добоју функционишу само два мјесна одбора.



Жао ми је Јелене Тривић јер је у Добоју глумила странку која не постоји, бранећи себе од жеље да напусти Бореновићеву дружину .

Жао ми је и Драшка Станивуковића јер није видио да су га у Добоју љубили становници Бањалуке.

Жао ми је Срђана Тодоровића јер се џаба сликао са Дачићем , нервирајући Ђокића .Срђана ми је два пута жао јер су поновљени избори показали да је у првом кругу диловао гласове са Сањом Вулић.



Жао ми је и Петра Ђокића јер је фол навијао за Срђана, а молио Бога да због тога не фасује лично он.

Жао ми је и ресурса које су искористили из ШГ Добој и осталих тајних канала .

Жао ми је и Обрена Петровића јер су га два пута натјерали да плаћа и побједницима и губитницима .

Жао ми је и Сање Вулић што је имала забрану јавног иступа у предизборној кампању.

Жао ми је и Бориса Јеринића јер Обрен није платио све што је обећао, а и Зора Видовић нема слуха за пројекте око дворане и расвјете .

Жао ми је и 150 омладинаца који су у првом кругу добили посао па су без плате морали да иду кући.



Жао ми је Ненада Нешића јер се поново увјерио да му је одбор у Добоју рупа без дна, а Дујаковић и Глигорић класични неспособњаковићи.

Жао ми је и Недељка Чубриловића јер није од Инцка стигао да прослави резултат Демоса, па да га Душан Топић одведе до каменолома који ће га коштати кривичне пријаве .

Жао ми је и Горана Селака јер гласови социјалиста нису отишли њему , а тако су били потребни.

Жао ми је и Вјекослава Петричевића јер је више гласова од њега добио локални пекар, месар...

Жао ми је и Ненада Стевандића што ће га Добој коштати лета из власти у Републици Српској .

Посебно ми га је жао што је у вријеме кампање у Добоју , морао да смирује своје кадровике Костадина Васића и Миладина Радовића јер и њих и њега не интересује тај град.

Жао ми је и мене због свега овога .

 

 

16.2.21.

Из тубине душе

 


Нови стрес за СДС

 

 

 






 

Мала странка, великих лидера и још већих сујета, изгубила је још једног посланика. Из срца Приједора, равно међу Селакове социјалисте отишао је Милан Тубин(ускоро ће и Жељко Бабић).

 Српску демократску странку сада у НС РС представља једанаест посланика уз тенденцију да се да број у ближој будућности спусти на десет, девет , осам...Небојша Вукановић , звани милион лајкова , овај број може додатно да спусти јер у самом Клубу постоје посланици који се не слажу са његовом нарацијом и са чињеницом да он и није члан те политичке партије

. Вукан је сујетан да је велики лидер на крилима немоћног СДС-а.Да Мирко Шаровић нема појма шта му се дешава у странци говори о одлазак два посланика у супарничке редове у вријеме када он славодобитно говори како су се стекли услови да новом скупштинском већином обори и владу али и Савјет министара .

Ако се овоме дода да Бореновић не контролише Клуб ПДП и да ће и ту доћи до осипања ,онда је тачна конструкција да је Ненад Нешић лидер опозиције. Та конструкција његовог савјетника Жељка Аврамовића типичан је поглед из Београда у који нити Шаровић нити Бореновић још нису макли од агенде из 2017.године када их је прекрижио Александар Вучић.

 Ситуација у којој Нешић има подршку а нема базу, Шаровић има базу али нема подршку, и Бореновић који неме ни базу ни подршку, може трајати све док се реторика не претвори у потпуну сапуницу .

До тада Милан Радовић мора ојачати да Мирка Шаровића пошаље на мјесто Младена Иванића, са собом поведе Јелену Тривић, која је након консултација „на језеру“, ближа Милану него Браниславу.

Тубинизација политичке сцене заслужује да се о новој Будућности Српске напише која реченица. Милан Тубин, та авангарда са 54.године, на чело СДС-а у Приједору доведена је на приједлог  Милана Милићевића у садејству са Немањом Васићем .

Испод себе је оставио много значајнија имена само из једног јединог разлога да мало припази на Мају Драгојевић –Стојић , већ тада љубимицу Мирка Шаровића. Маја и Милан нису имали никакву сарадњу али је због изборног процеса коначан расплет требао да се деси у фебруару мјесецу, до када је Тубин оставио простор руководству да из странке искључе њега или Мају.(било је ту свега али би детаљна елаборација представљала подебљи роман).


 Свјестан да „Миркова љубимица“ има више шансе да побиједи , Тубин је на леђа окачио цјеновник и кренуо о преговоре са лидерима политичких партија који желе његове услуге .За прелазак у други табор заинтересовани су морали да испуне следеће услове : 150.000 КМ, аутомобил , посао за Биљану Кнежевић и прво мјесто на компензационој листи странке за наредне изборе.

 Са Тубином је први преговарао Нешић, међутим није могао да испуни неке од услова .Дарко Бањац није дозволио прву компензацију тако да је у свему рачуницу нашао лидер СПС-а Горан Селак . Шта му је од свега наведеног обећао Селак , није познато, осим да ће један дио ићи на мултилатералну компензацију ...



  

СПС је са Тубином добио појачање у посланичком клубу те када им се придружи и Жељко Бабић , имаће снагу некадашње СП, управо оне због које траје сукоб у некадашњим политичким савезницима .

Тубиновим преласком у СПС , готово су поништени резултати које је та партија направила у Приједору и веома брзо се може очекивати прави политички, а можда и физички фајт између Душка Милетића и Милана Тубина, који је по томе већ познат у граду на Сани.


Иза Тубина у Приједору стоји и Предраг Старчевић па се скоро може очекивати да он , како је и навикао, води главну ријеч у политичким трговинама .До сада је то радио за ДНС, УС, СДС тако да му та улога и у СПС-у неће тешко пасти.

Тубинизацију у Приједору , осим кадрова СДС-а у наредном периоду доживјеће и Славица Поповић која ће из ДНС-а у ДЕМОС и на позицију помоћника министра здравља, посланик Мирко Совиљ ,те још неколико одборника .


Нека се припреми ПДП .......

14.2.21.

ТРИ ПОСЛАНИКА ШЕЗДЕСЕТ ПОЗИЦИЈА

 

 

 

Шта хоће СП РС ?

 

 

 



 

 

Социјалистичка партија Републике Српске, коначно је дочекала да са Савезом независних социјалдемократа разговара о „бољем позиционирању“ њихових кадрова у извршној власти Републике Српске. 

Састанак, углавном протоколарног карактера, одржан је уз договор да предсједник социјалиста и Генсек СНСД, оперативно договоре и ускладе међусобна потраживања.

 Ђокићу је императив да удобно смјести недавно смијењену Јелену Куртиновић , те ће све урадити да се Обренов кадар, Милован Крчо, врати у Добој и мјесто директора Инспектората РС препусти њој.

Социјалистичка партија своју снагу види у три посланика у Народној скупштини те сматрају да су вага у садашњој скупштинској већини .

Да би ствари истјерали на чистац доносимо списак позиција на којима тренутно сједе кадрови Петра Ђокића .

 

Социјалистичка партија (СП)  са снагом три посланика и придруженим кадром СДСС тренутно има два министра и једног замјеника у Савјету министара БиХ:

-Министар енергетике и рударства;

-Министар рада и борачко инвалидске заштите

-Замјеник министра безбједности БиХ

Институције у којима су директори из СП

-Шуме РС;

-Фонд за заштиту животне средине

-Фонд за дјечију заштити;

-Апиф, Бања Лука;

-Музеј РС;

-Електрохерцеговина;

-Психијатријска болница Соколац;

-Комисија за Концесије;

-Центар за бесплатну правну помоћ,

-Агенција за сертификацију здравствених установа;

 

-Космос;

-Члан Комисије за енергетику;

-Дјечије позориште;

-Ђачки дом Бањалука;

-Дом пензионера Требиње;

-Центар за професионалну  рехабилитацију инвалида;

- Библиотека за слијепа лица;

 Директор Поште РС - Брчко;

Директор Филијале Фонд Пио БЛ;

Поред њих , социјалисти су директори и :

ШГ Врбања;

ШГ Бањалука

ШГ Лопаре;

ШГ Добој;

У Влади Републике Српске заступљени су на позицијама

Помоћника министра за саобраћај;

Помоћник министра за породицу;

Помоћник министра за туризам;

Помоћник министра за рад;

Помоћник министра борачку –инвалидску заштиту;

Помоћник министра финансија-трезор

Секретар министарства у енергетици;

Секретар у министарству за борачко-инвалидску заштиту;

Због ресорног министра попуњавају и следеће позиције:

Извршни директор ХЕ Вишеград;

Извршни директор ТЕ Гацко;

Извршни директор РИТЕ Угљевик;

Извршни директор Завода за запошљавање;

Извршни директор Фонд ПИО;

Извршни директор Електро Бијељина;

Извршни директор Шуме РС;

Извршни директор Аутопутеви;

Извршни директор Поште Српске;

Помоћник директора РУЦЗ;

Помоћник директора Пореска управа;

Извршни директор у Електропривреди РС;

Извршни директор ХЕТ;

Замјеник правобраниоца Требиње

Декан Педагошког факултета у Бијељини

ОШ Филип Вишњић – Угљевик ;

ОШ Меша Селимовић, Бијељина

ОШ Кнез Иво од Семберије;

ОШ Чечава - Теслић;

ОШ Доситеј Обрадовић - Добој;

ОШ Модрича;

ОШ Црквина - Модрича;

СШЦ Рибник;

СШЦ Челинац;

ОШ Холандија - Лакташи;

Начелник за интервентне набавке у Министарству трговине;....

 

Овдје је наведено шездесет позиција и сигурно их има још јер нису набројани представници у управним у надзорним одборима .

 

13.2.21.

Борба за бурек

 


 

 


У Добоју је све Обреново , само је бурек Амаров , почетне су позиције пред дјелимично понављање избора у том граду.

 Владар свега осим бурека, за неколико дана ће подвући црту и додијелити позиције онима који су га послушали, и на овај или онај начин подржали његовог али и кандидата СНСД.

 Борис Јеринић ће против себе имати Цвијана Филиповића из СДС-а за кога, ни у самом врху те странке немају објашњење зашто је кандидован, и Срђана Тодоровића, Ђокићевог социјалисту , који је у ствари опозиционар Обрену Петровићу , али не и СНСД, јер га управо та партија држи на позицији директора Фонда за заштиту животне средине.(Конкурс за директора Фонда истиче 19.фебруара)

Борис Јеринић , осим гласова СНСД које су уковали он, Обрен и Сања Вулић, може очекивати подршку ДЕМОС-а, Прве СДС али и „лутајућих гласова“ социјалиста , ДНС-а, СПС .







Мада у локалном СНСД постоје двије па и три фракције, њихови гласову ће припасти Јеринићу јер остала два кандидата међу њима и немају неки утицај. ДНС би по неким предвиђањима требао подржати Тодоровића , међутим с обзиром на нове околности гласови ће опет отићи Јеринићу.

 Предсједник Регионалног одбора ДНС-а, Славен Дујаковић , поново се „разболио“ и нема активно учешће у кампањи. Једини кадар ДНС који је остао на позицији директора , што је у констелацији садашњих односа ДНС-а и СНСД-а, равно свјетском чуду, одлучио се за личну корист.

Несуђени „вођа“ опозиције, од некадашњег продавца шарафа на добојској пијаци, постао је богати становник Добоја, очигледно се добро сналазећи на тржишту оси(гурања).

Када није болестан Дујаковић се по Добоју возика са новим ауди Q8, тржишне вриједности око 300.000 КМ.

Сличну причу има и још једна перјаница ДНС-а Славко Глигорић, који  вођен личним интересом преговарао са Обреном Петровићем и наредних неколико дана ће бити на корона допусту .



Прије тога је зановио возни парк возилом из шкодиног асортимана .Требао је добити и више , међутим садашња позицији му је много слабија него у новембру када је био директор ЖРС, одакле долази и велики број гласова. ДНС-у након добојских избора слиједи распуштење одбора, јер ће већина чланова спас потражити и одбору ДЕМОС-а.

Селаков СПС би такође могао пшодржати Јеринића јер глас за Тодоровића је подршка Петру Ђокићу што није у рангу могућег.

СПС-ов повратак у СНСД већину на нивоу РС , ако Јеринић побиједи и они докажу да су радили за њега, био би реалан и поред неслагања старијег социјалистичког партнера.

Додик је љут на Селака због избора у Бањалуци , могао би се одобровољити само ако освоји Добој.

Мада млада политичка партија, активисти СПС-а у данима на терену и сви сугеришу да је Јеринић бољи избор од Тодоровића.

Социјалисти у Добоју , послије дуже времена данас су поново разговарали са својим предсједником Петром Ђокићем . Под утиском јучерашњег састанка са СНСД , Ђокић је подржао локални одбор , свјестан да њихово понашање у доброј мјери одређују и његову политичку судбину.



Тодоровић је тренутно у странци јачи од Ђокића, који не контролише ни одбор у Брчком, и било какве тензије између њих двојице послале би Ђокића у политичку пензију.

Тодоровић суверено влада локланим шумским газдинством и секунде су у питању од доношења одлуке да у Дервенту врати и Славена Гојковића који је у поред позиције првог шумара изгубио већину у локалном парламенту , те он преузме његову позицију. Уколико се одлучи за ту варијанту , он ће у нередних неколико дана повући кандидатуру и јавно подржати Јеринића.




Цвијана Филиповића ће у Добоју подржати остатак потпуно разваљеног и СДС-а или и ПДП.Шаровић , Радовић и Јелена Тривић морали су бар декларативно подржати свог кандидата , мада су свјесни да је једнино подршка „опозиционару“ Тодоровићу могла бар донекле угрозити Бориса Јеринића.

(наставиће се)