(Сретно краљице)
Прошле године у ово вријеме боравио сам у Требињу.
Хотел „Студенац“,добра храна, базен али претрпан гостима, путницима намјерницима који имају жељу да склониште од љетње жеге нађу на обали Требишњице.
Једва смо саставили два дана до позива средљег сина да је снаха у болици и да би било фино да рођење првог унучета дочекамо у Бањалуци.
Доплаћујемо резервацију, јер раније напуштамо смјештај и пут Крајине. Жао ми је Требиња и Херцеговине, али се историја дешава на Паприковцу .
Негдје близу Мостара, готово истовремено, докторице , Александра Родић и Весна Ећим (слава им и милост), јављају да се родила Исидора.
У незнању сам пут Бањалуке нашао преко Ливна и Гламоча. Обећао сам мајци своје дјеце, преосвјештеној Богдани , да ћемо наредне године наставити гдје смо стали.
Ваљда кад нешто желиш то се и деси и на случајној пријави на промотивну акцију „Љетуј у Требињу“ извлаче моје име.
Тешко ми је ко повјеровао да извлачење није имало везе са поријеколом мога презимена али ето.Компликован, какав и јесам, првобитно нисам успио да се уклопим у промотивни датум боравка .Помијерамо термин и коначно 9.августа, након славе код Кума, крећемо за Требиње из Малог Зворника. Корона је у Зворнику угасила августовске свечаности , нормално раде „Лагуна и Видиковац „ и све је подређено политичким састанцима .У Лагуни су СНСД и СПС, а код Јакова Галића, његови СП и ДНС.
Љето се у Подрињу није ни десило.
Зворник биљежи рекордан број заражених а у осталим срединама само се издваја „Рајска плажа“ у Братунцу. У Милићима је онај намћор Дукић угасио свјетло, тако да у базену нема воде , мада је ове године фол улаз бесплатан.
Успут вриједан помена је ресторан на Хан Погледу и до уласка у Соколац и нема угоститељских објеката гдје би вриједило убити коју минуту .
Легендин хотел, Чавкина Викоторија маме пролазнике на обилазници .
Пут према Рогатици је резервисан за „Огњиште“.Интересантна је моја веза са власником тог локала.Наиме, никада нисам сазнао како се зове, али заувијек памтим једно моје тражење у октобру 2010.године .
Неким чудом, опет у том локалу сам пробао димњени кајмак и како тада нису имали да га продају, покушао сам да га набавим за своју крсну славу .Број сам нашао на нету и љубазни власник ми је, након што је саслушао разлоге , аутобуском линијом Вишеград –Бањалука , послао килограм –два тог жељеног аутохтоног производа са Романије .Кајмак се слаже у каце и суши у катунима .Вау.
Већ је 18.часова а до 23.часа морамо стићи у Требиње.Глуп разлог да не свратимо у Устиколину код Брајловића јер због мојих сарајевских гена знам да је махер у припреми хране. Фоча нема занимљивих дестинација на обилазници а пут преко Тјентишта до Чемерна је још увијек зона сумрака .Слушао сам скоро министра Ђорђа Поповића да је у плану изградња те дионице и успутно сам анализирао да ли сам у Републици Српској наишао на гору калдрму.
Боли ме уво колико је коштало Чемерно али да га нема Требиње би било страшно далеко.Гачани имају „Метохију“ али је она у граду док је у Билећи сасвим коректан ресторан „Језеро“.Бог да ми опрости што сам заборавио како се зове ресторан прије Моска али на његовом паркингу сам видио највише камионџија .Гулаш је прилично укусан а и цијене су на нивоу предрагађа Требиња.
Супруга али и навигација кажу да се хостел „Тхе ред доор“ налазе на Никшићком путу , тик прије „Студенца“ а одмах преко пута Драшковићеве империје у алитима , еурокрему и хотелу.
Чекали су нас , веле да се смјестимо па да нагуле кући.За почетак улазимо у собу „Перо Зубац“, са четири кревета .Цар иде пјешке неколико метара изван собе али с обзиром да је кључ код нас , испада да је и заједничко купатило само наше.Лоза је добра, било је и одкуће али 350 км је довољан разлог за сан.Ујутро сам сконтао да је комарник на прозору и да клима ради.ТВ је у ходику и што се мене тиче може ту и да остане.Јутарања кафа, лоза и одличан доручак који је у склопу пансиона.“Град сунца „ је идућа дестинација .Безобразних 25 КМ улаз и садржаји за дјецу до посљедњег врела који ја на самом крају комплекса.Нема буба , комараца, ,мушица али нема ни исправних сунцонбрана .Вода је одлична , посебно дио са слопаовима који у ствари служи за масажу.Ваљда је Кнез зезнут послодавац па је по пиће, грицкалице и сладолед потребан дубок наклон на шанк а цјеновник је у рангу са улазницом.Нектар пиво је у траговима , углавном се пије Никшићко, док се за сендвич или пљескавицу ваља попети до самог улаза .
Број гостију је невјероватан па је по мојој рачуници унутар комплекса близу 2.000 или нешто мање од 50.000 КМ.Мјерач висине дјеце на улазу је смањио приход јер се они до 120.цм купају гратис
Требиње има 300 сунчаних дана а ја мислим да је „мађар“данас био немилосрдан према мојој ћели.
За ручак бирам опет „Огњиште“ на самом скретању према граничном прелазу са Црном Гором.Велики број аутомобила и неколикуо познатих ликова са газдом који на степеницама дезинфикује сваког госта појединачно, говори ми да се нешто озбињно дешава.Ништа страшно.
Градоначелник је на ручку угостио „листу“ СНСД а међу њима су министар Рајчевић и млађи Додик.
Љубазно нас смјештају за сто у хладовини и извињавају се јер је нестало јагњетине док је телетина још увијек врућа.Укусно и обилно.
Одмор, па излазак у Требиње.
Градоначелник Мирко Ћурић је недавно пуници додијелио концесију над земљиштем гдје су засађене маслине .Јавила се само пуница и без обзира што има 77.година годишње ће за 1,8 хектара плаћати 145 КМ.С обзиром у каквом је стању град и како је лијепо видјети засаде на уласку и изласку , честитом градоначелнику би пожелио да сву расположиву земљу додијели сам себи само ако је планира обрађивати.Нећу ламентирати над појединачним пројектима у Требињу али хоћу да гласно кажем да је град сређен као пишта .Улице, тротоари, канте за смеће, контејнери, парк , црква споменик погинулим борцима ....За класу више у односу и на моју вољену Бањалуку.
Као и прошле године, опет лијепа вијест !
Ћерка је завршила магистарски и сада су остале само финесе. Скидам капу краљице.Само ти знаш како је у туђем свијету издржати све ове године.
Имам жељу да током боравка у Требињу посјетим Јазину и окупам се у Сушици.Клуб Јазина је угоститељски објекат са властитом плажом .Храна је по обичају у Херцеговини укусна и одлично припремљена . Лежаљке у липовом ладу и довољан број конобара да послуже све, сушта су супрпотност Града сунца.Нектара ни у траговима, нема ни црногорских пива , мада је граница на неколико колометара удаљена , је само детаљ који се може замјерити ...
Одосмо даље!
